Već nekoliko godina kolaju priče da se nekada fantastični napadač još više proslavio u biznisu nego u fudbalu. Odlučili smo da se u to uverimo na licu mesta.

Popularni "Poldi" i dalje igra fudbal, i to za poljski Gornik. Ima 38 godina i prethodne sezone je odigrao 28 utakmica, te upisao učinak od po tri gola i asistencije.

Ali, fudbal igra samo iz zabave i odavno mu više nije glavni izvor prihoda. Naprotiv, nikad više nije zarađivao nego sada, čak ni kada je igrao za Bajern Minhen ili Arsenal, te bio šampion sveta sa Nemačkom 2014.

Podolski ima sopstveni sportski centar, fabriku sladoleda, čak je i vlasnik jednog muzičkog festivala. Međutim, glavni posao "od kog živi" zove se "Mangal doner by Lukas Podolski".

Ideja je zaživela dok je pre šest godina igrao za Galatasaraj. U Istanbulu je video koliko su tamošnji ljudi "otkačili" za kebabom i tom vrstom brze hrane. Nije mu bilo mnogo potrebno da shvati da bi isto to mogao da ponudi milionima Turaka u Nemačkoj.

Zvanično, u Nemačkoj ima oko osam miliona muslimanskog stanovništva, ali se još barem dva miliona tu nalazi "na crno" i celokupna ta brojka je konstantno u porastu.

Lukas Podolski je samo sabrao "dva i dva" i umesto četiri dobio enormu zaradu. Koliko enormnu? Baš, baš, baš ogromnu!

U pitanju je suma od 200 miliona evra godišnje, koliko još uvek aktuelni fudbaler sada zarađuje samo od ovog biznisa. I ta mašina više ne može da se zaustavi.

Levonogi bombarder je na tlu Nemačke otvorio 27 restorana, a najveći deo njih u severnom i zapadnom delu zemlje. Možete li da zamislite? Toliki novac zarađen godišnje samo za prodavanje mesa umotanog u tortilju. Nestvarno zvuči, ali je istinito

Stoga smo boravak u Diseldorfu morali da iskoristimo da probamo to čudo koje je Lukasa Podolskog učinilo jednim od najbogatijih sportista na svetu, a da profit nema mnogo veze sa fudbalom.

Jedan lokal je Lukas otvorio tačno ispred glavne železničke stanice, a drugi na samom šetalištu u centru grada. I, uverili smo se – čekanje u redu je obavezna stvar ako želite da probate Poldijevo remek delo.

Posle nekih 15-ak minuta stajanja u redu, odlučio sam se za "Poldijevu kutiju" koja je do vrha puna mesa, pomfrita i sosa po izboru. Košta 8,90 evra i ozbiljno se od nje može najesti.

Najskuplji je “Poldijev šampionski tanjir”, sa velikom količinom mesa, pomfritom i sosom po izboru i on iznosi 15,90. Prednjači i “Lahmadžun” od govedine sa cenom od 11,20 evra. Popularan je “Poldijev durum” sa 10,90, dok sendvič košta 8,90.

"Mislim da je kebab ionako još uvek jeftin. Mora biti skuplje. Kad odete u piceriju, platite oko 10 eura. Ali sve što imate je testo, umak od kečapa i malo sira", izjavio je nedavno Podolski.

Zbog toga su i cene neposredno pred EURO skočile za 20 do 30 odsto.

"Ako u McDonaldsu naručite nešto platićete koliko i u mojim restoranima… Ili čak i više… Međutim, vaša hrana će biti sr*nje, jer joj nedostaje kvalitet", poručuje Podolski.

U Srbiji će se i na dalje prepričavati penal koji mu je Vladimir Stojković odbranio na Mundijalu u Južnoj Africi 2010. godine. I hvala mu na tome.

Međutim, Poldi je četiri godine kasnije postao prvak sveta sa "pancerima", dok je trenutno dominantni šampion u biznisu brze hrane.

Pregazio je svu konkurenciju, maksimalno podigao standarde i postavio sistem koji ga svakog dana, iznova, čini bogatijim.

Lukas Podolski je bio iznad prosečan fudbaler, ali je tek pri kraju karijere pronašao sebe i pokazao da je apsolutni kralj biznisa.

I da mu je klopa vrhunska.